U ovom članku izdvajamo tekst koji je napisao Čedomilj Mijatović, ministar finansija Srbije u drugoj polovinu 19. veka, u svom radu Mišljenja o osiguranju objavljenom u Trgovinskom glasniku.
U očekivanju novih vremena
Ja bih želeo da dođe, a nadam se da će doći jedno sretno doba u 20.veku, kada će svaki Srbin mladoženja svojoj nevesti na dan venčanja pokloniti dokumenat, koji joj osigurava parče hleba u slučaju smrti njegove, kada će svaki otac na dan kad mu se dete rodi, osigurati ovome da kad postane punoletan, primi bar toliki kapital, da alate za rad nabavi, kao i devojčici miraz, da će svaki neženjenik smatrati za milu i neodoljivu dužnost, da osigura, da se na dan njegove smrti opštini njegovoj položi bar 1.000 dinara na dobrotvorne ciljeve, doba, kad ni jedne kuće neće biti, koja nije osigurana za slučaj požara, ni jedne njive, ni jednog vinograda, ni jednog voćnjaka koji nije osiguran za slučaj štete od elementarne nepogode, i kad će ne samo svaki činovnik nego i svaki seljak i svaki zanatlija moći da svojoj ženi i deci osigura penziju, i na posletku kad će svaki radnik za slučaj starosti ili privremene nemoći osigurati sebi izdržavanje… kao plod svojih napora i svoga poštenog ugovora s jednom domaćom ustanovom za osiguranje – Čedomilj Mijatović
Ove reči nam se čine važne i danas. Nadamo se da će u nekom skorijem vremenu vremenu biti i dostignute.
Čedomilj Mijatović
Kao pripadnik prvih, malobrojnih generacija srpske inteligencije, Čedomilj Mijatović je osećao odgovornost prema sopstvenoj zemlji i trudio se da doprinese prosvetljavanju najvećim delom nepismenog i neobrazovanog srpskog naroda. Ta prosvetiteljska crta navela ga je da piše istorijske studije i romane koji će, verovao je, podstaći interes za prošlost i razbuditi patriotizam naroda, čiji je duh, kako je smatrao, zamro. U svojim pismima iz Londona Mijatovića podučava srpsku omladinu kako da uspe u životu – poštenjem, radom, štedljivošću – onim klasičnim vrlinama koje su, kako je smatrao, odavno zaboravljene.
Bio je prvi Srbin izabran za počasnog člana Kraljevskog istorijskog društva u Londonu.
Život je jedan… Zbog toga ga treba na vreme i kvalitetno zaštititi!
